МАТЕМАТИКА Месопотамији
ОСТАЦИ СТАРОГ ВАВИЛОНА
Месопотамија, предручје између и око Еуфрата и Тигриса, била је колевка једне од, или, можда боље речено неколико најстаријих култура. Говорећи о математици старе Месопотамије предразумијевамо оставштину Сумерана, Вавилонаца, Асираца, Акадјана, Калдејаца и других народа који су у појединим раздобљима обитавали на деловима тог предручја. Такође се често израз «вавилонски» користи као синоним за ˝ месопотамске ˝.
Већина најранијих великих цивилизација настала је уз велике реке. Оне су омогућиле наводњавање и тиме развој пољопривреде, којом су у дани услови да од живота номада, сакупљача и ловаца пређе на ˝ планираније госпредарство ˝ узгоја биља, плодова и стоке. Осим тога, велике су реке редовно у својим доњим токовима смиреније, полаганије и довољно широке да би омогућиле и пловидбу те тиме повезале поједина пре изолирана насеља у веће цеоне, а то је био и услов за стварање већих држава као управних цеона. Такве цеоне су онда развијале своју културу и цивилизацију, свака на себи својствен начин, у зависности од околности зависним расним и другим карактеристикама племена и народа, преднебљем, природним богатствима предручја итд
СИСТЕМИ И ЗАПИСИ БРОЈЕВА
Писмо те културе било је примитивно сликовно писмо, али је оно већ врло рано постало веома стилизовано, попримивши облик назван клинасто писмо, због обичаја урезивања знакова помоћу клину сличног писаћег прибора у плочице од меке глине које су касније печене на сунцу. Средином 19. века ˝ дешифрирано ˝ је клинасто писмо. Нађени се текстови релативно лако читају, а клинасто је писмо некад било ˝ стандардно ˝ од вавилонадо Персије.
Вавилонци су за предочавање бројева користили хексагезимални бројевни систем – систем с базом шездесет. То је био први систем у којем је један те исти знак, могао означавати различите бројеве већ према месту, односно према позицији коју заузима.Вавилонци нису имали шездесет различитих знакова за бројеве од нуле до 59, већ су сваки такав број исписали са само две врсте знакова: по један вертикални, уски омасину клина за сваку јединицу и по један тупи омасину клина за сваку десетицу, другим речима, поједине знакове хексагезималног система су исписивали адитивно у декадном систему.
Вавилонци тај недостатак донекле ублажили тиме што би између групе омасинуа што су предочавале ˝ знакове ˝ између којих је требала бити нула оставили већи размак.
С приличном се сигурношћу може утврдити да је главни, иако не и једини, разлог што су Вавилонци прихватили хексагезимални систем био у њиховим врло развијеним астрономским мотрење. Вавилонски календар је још у другој половини 3. века пре н. е делио годину на дванаест месеци по тридесет дана, тј рачунао с годином од 360 дана (што је шест пута шездесет); потребне корекције уводиле су се уклапањем тринаестог месеца у (њиховим) ˝ преступним ˝ годинама. Упоређујући то с нашим календаром с месецима промењиве дузине и сваком четвртом преступном годином, можемо се запитати који је календар бољи.
-
Скорашњи чланци
Скорашњи коментари
Категорије
едукација
Спонзори

МАТЕМАТИКА ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ